.jpg)
Danas se širom sveta obeležava praznik ljubitelja pisane reči i čitalačke kulture – Svetski dan knjige. Poznat je još i kao Međunarodni dan knjige i Svetski dan knjige i autorskih prava.
Svetski dan knjige prilika je da se podsetimo značaja koji knjige kao otelotvorenje ljudske kreativnosti i želje za deljenjem znanja imaju u našem životu.
Ovaj datum je odabran jer se poklapa sa datumom smrti nekih od najvećih književnih figura u istoriji, uključujući Migela de Servantesa i Vilijama Šekspira.
Naime, dva velikana jesu umrla na isti datum, ali ne istog dana, jer su u Španiji i Engleskoj u to vreme u upotrebi bili različiti kalendari. U Španiji je tada korišćen gregorijanski kalendar, a u Engleskoj julijanski. Dakle, Šekspir je preminuo 3. maja po gregorijanskom kalendaru, deset dana nakon Servantesa.
Takođe, istaknuti peruansko-španski hroničar i pisac Inka Garsilaso de la Vega je preminuo upravo 23. aprila 1616, a brojni drugi autori su rođeni ili umrli na ovaj dan – Vladimir Nabokov, Vilijam Vordsvort, Moris Drion, Haldour Laksnes... U njihovu čast, Unesko je prihvatio ovaj datum kao univerzalni omaž svim knjigama i piscima.
Kolevka ovog praznika je u španskoj pokrajini Kataloniji, gde je prvi put obeležen 7. oktobra 1926, na dan Servantesovog rođenja, a brojne tradicije su se održale još od srednjeg veka.
U Kataloniji, u srednjem veku, na ovaj dan organizovani su turniri prilikom kojih su plemići devojkama davali ruže. Danas, ovaj običaj i dalje živi – muškarci ženama poklanjaju cveće, a one njima knjige.
Svetski dan knjige je divna prilika da se proslavi ljubav prema knjigama i čitanju širom sveta, kao i da se istakne značaj književnosti u obogaćivanju ljudskog uma i kulture.
U svetu dobre knjige, svaki list papira nosi u sebi čaroliju koja može oživeti maštu, proširiti vidike i duboko dotaknuti srce čitaoca. To je svet u kojem se reči pretvaraju u mostove koji povezuju prošlost i budućnost, stvarnost i fantaziju, pojedinca i kolektivno iskustvo čovečanstva.
Knjige nisu samo skup reči utisnutih na papiru, one nas vode kroz lavirinte ljudskih misli i osećanja, otkrivajući nam dubine i visine naše egzistencije. Tu, u tišini između korica, pronalazimo dublje razumevanje sebe i sveta oko nas.
