Umetnost pobeđuje sve
Jedini srpski nobelovac, diplomata, političar, a nadasve veliki umetnik Ivo Andrić rođen je na današnji dan 1892. godine u Travniku. Iako mu je život bio obeležen diplomatskim misijama, političkim progonima, tamnovanjima, bolešću i samo jednom ljubavlju, sve to nije uspelo da potisne slavu njegovog književnog imena koja je decenijama nepromenjiva, čvrsta i veličanstvena kao na Drini ćuprija.
Andrić je osnovnu školu završio u Višegradu, koji je obeležio njegovo stvaralaštvo. Početkom 1920. godine započeo je diplomatsku karijeru u poslanstvu pri Vatikanu. Vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije, u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu.
Andrić je iza sebe ostavio bogat književni opus. Svoju književnu karijeru započeo je kao pesnik – prvi književni rad, pesmu U sumrak, objavio je 1911. u Bosanskoj vili. Tokom boravka u mariborskoj tamnici intenzivno piše prozu, a 1918. sledi Ex Ponto.
Andrićevim perom ispisana su dela koja svedoče o jednom vremenu, predstavljaju zalog za budućnost i zauvek ostaju etalon književnosti ovog područja i svrstavaju je u sam vrh svetske umetničke baštine XX veka.
Veliku slavu stekao je tek proznim delima. „Za epsku snagu“ kojom je „oblikovao motive i sudbine iz istorije svoje zemlje“, Andrić je 1961. godine dobio Nobelovu nagradu.
„Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena širinom i vedrinom slobodnog ljudskog duha. Jer, pripovedač i njegovo delo ne služe ničemu ako na jedan ili na drugi način ne služe čoveku i čovečnosti. To je ono što je bitno.“ – Iz Andrićeve besede prilikom primanja Nobelove nagrade (O priči i pričanju)
U roman Na Drini ćuprija Andrić je utkao priču o čoveku koji je odlučio da izgradi most na Drini kako bi spojio sebe nekadašnjeg sa sobom sadašnjim, a oko kojeg će se isplesti bezbroj priča o ljudima, njihovim sudbinama i istorijskim zbivanjima. U Travničkoj hronici pronalazimo sliku sveta kao pozornice na kojoj se smenjuju sudbine sasvim običnih i malih ljudi. Međutim, na toj istoj pozornici istorija se rašila otkrivajući svoje naličje. Roman Omer-paša Latas, na čijim je stranicama Andrić uspeo da prikaže svu tragiku urušavanja onih koji su izgubili vlastitu suštinu, umnogome je važan za sagledavanje celokupne njegove poetike. Iako je objavljena posthumno, knjiga Znakovi pored puta zauzima značajno mesto u bogatom opusu našeg nobelovca. Na svakoj njenoj stranici pisac nas uverava da su svi predeli koje otkrijemo i sva lica koja susretnemo znaci da život nije ništa drugo do neprestana potraga za sobom.
Ivo Andrić nas je napustio 13. marta 1975. godine. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu.
Pomenute romane možete pronaći na sajtu vulkani.rs, kao i u knjižarama Vulkan širom Srbije. U izdanju Vulkan izdavaštva objavljena su i Izabrana dela (osam knjiga) našeg nobelovca u luksuznom kožnom povezu.
