.jpg)
Pred brojnim ljubiteljima domaće literature predstavljena knjiga „Strana B“ Vanje Mandić Maravić
Knjiga Strana B Vanje Mandić Maravić predstavljena je sinoć beogradskoj publici u prepunom Bitef art kafeu. Pored autorke, o knjizi je govorila prof. Zorica Tomić. Publika je imala priliku da čuje i odlomke romana, koje je nadahnuto čitao glumac Nenad Stojmenović. Razgovor je moderirala Marija Radić, urednica srpske književnosti u Vulkan izdavaštvu.
Strana B je književni prvenac Vanje Mandić Maravić, objavljen za vreme prošlogodišnjeg Sajma knjiga. Dosadašnje interesovanje čitalačke publike svedoči o njegovoj vrednosti.
Marija Radić je istakla da je reč o romanu za koji je već posle prvih pročitanih stranica bilo jasno da je ispunio nekoliko važnih književnih kriterijuma: od načina na koji je priča oblikovana i transponovana u roman do njegovog jezičko-stilskog sloja i tematskih uporišta. Ona je ukazala i na kratke sentence sveznajućeg pripovedača, koje prožimaju ceo roman i uvek imaju funkciju psihološkog objašnjenja, određenja ili razrešenja prikazanih situacija: „Tako ovaj roman dobija još jednu dimenziju, koja čitaocima daje mogućnost sagledavanja prikazanog iz objektivne perspektive, pa samim tim i šireg razumevanja određenih stanja i pojava, koje najčešće osuđujemo ni ne pokušavši da dublje promislimo o njima“.
Ona je govorila i o odabiru naslova, otkrivajući da su postojala previranja sve dok se nije došlo do izabranog – Strana B – koji sasvim oslikava sadržaj romana i pritom ima višestruku simboliku. „Roman je koncipiran tako da svako poglavlje nosi naslov određene muzičke numere. Zapravo, svaka ta pesma simbolički predstavlja narativ romana, u kojem pratimo životnu priču glavnog junaka, neprestano se pitajući može li čovek pronaći izlaz iz lavirinta u koji je ušao prateći eho sopstvenog glasa. Još jedno od mogućih značenja otkrivamo na samom kraju romana, u delu u kojem se okretanje muzičke ploče poredi sa cikličnim kretanjem čoveka u krugu koji čini njegov život“, zaključila je Marija Radić.
„Iako roman prati životnu priču glavnog junaka, postoji još jedna narativna linija koja osvetljava značajne događaje iz naše društveno-političke prošlosti, kao i društvene fenomene kojima danas svedočimo. Raspad Jugoslavije i posledice nestanka jedne zemlje prikazani su iz ugla onih koji sa tim posledicama žive i posle mnogo godina. Tako priča o identitetu jedne zemlje i svih onih koji u njoj žive zauzima središnje mesto u ovom romanu“, istakla je ona.
Vanja Mandić Maravić otkrila je publici kako je izgledao sam proces pisanja i tom prilikom je kazala da je roman bio forma za koju se opredelila, zato što je želela da pokuša da umetnički oblikuje ovu priču. „Inspiraciju pronalazim u svakodnevnim životnim pričama, ali i u svom poslu, naročito tokom psihoterapijskog rada sa ljudima, jer tada imam na raspologanju mnogo više vremena da im se posvetim“, rekla je ona. Govorila je i o dodirnim tačkama pisanja i psihoterapijskog rada, otkrivši da pronalazi sličnost u rekonstrukciji priče: „Mi na terapiji rekonstruišemo životne priče kako bismo došli do određenih zaključaka. Isto je i sa pisanjem, s tim što je proces obrnut. Kad je reč o mojim likovima, i tu ima sličnosti. S obzirom na to da u psihoterapiji uvek imam uvid u jednu stranu priče, iz te priče nastaje lik, a onda i moj doživljaj o njemu“.
Govoreći o identitetu, Vanja Mandić Maravić je objasnila da ljudi često prenebregavaju činjenicu da su odrasli u državi Jugoslaviji, koje više nema: „Mi smo živeli u zemlji koja je izgubila svoj identitet i to je ostavilo dubok trag u životima svih nas. Upravo zato možemo govoriti o nerazrešenoj traumi, kojoj se ne pridaje nimalo pažnje, ni značaja, a ona je ključna i za razrešavanje svih drugih ličnih trauma. Posebno sam ponosna na deo u knjizi u kojoj zemlje bivše Jugoslavije opisujem kao članove disfunkcionalne porodice. Mislim da razvod u okviru porodice, kao i raspad zemlje, nose sa sobom osećaj stida i osećaj krivice, naročito kada uzmemo u obzir to kako se sve završilo. Mislim da se mali broj ljudi time bavio. I verujem da veliki broj problema kojima se danas bavimo potiče od toga što nam je teško da definišemo taj deo identiteta. Nadam se da sam uspela da prikažem kako su ti gubici povezani i kako se u životu glavnog junak vidi da je gubitak zemlje i gubitak porodice uticao na razvoj njegove ličnosti “.
Zorica Tomić je podelila sa publikom da je imala priliku da ovu knjigu pročita među prvima – u rukopisu. Iako je isprva bila skeptična kada je čula da je reč o romanu, na kraju je bila fascinirana. „Kada na kraju knjige ne bi pisalo da je autorka psihijatar, mi to nikada ne bismo pretpostavili. Ona u knjizi ne docira, ne soli pamet, ne bavi se eksplikacijama. Fasciniralo me je to što je od svih mogućih varijanti kao junaka izabrala jednu totalno beznačajnu osobu – to je muškarac koji ne bi zavredio ničiju pažnju, osim žene kojoj se dopao – i Vanja mu je uprkos tome dodala kvalitet“, zaključila je ona. Zorica Tomić je istakla i da je vrednost ove priče sadržana u odsustvu bilo kakve vrste ekskluzivnosti.
Na samom kraju, Vanja Mandić Maravić je otkrila da ima ideju o sledećem romanu, ali realizacija zavisi od svih dugih obaveza u okviru njene naučne karijere.
Roman Strana B dostupan je na sajtu vulkani.rs i u knjižarama Vulkan širom Srbije.
