.jpg)
Sinoć je u Srpskom književnom društvu u Beogradu predstavljena knjiga Galerija Dušana Miklje. Pored autora, o knjizi je govorila urednica Marija Radić. Program je moderirao Dejan Simonović.
Na samom početku, Marija Radić se osvrnula na stanje u savremenoj srpskoj književnosti i istakla je da u delima afirmisanih i neafirmisanih pisaca svih generacija uočava izbegavanje tema koje bi mogle da pokrenu bilo kakvu vrstu polemike. „Očigledno je reč o bojaznosti pisaca da će izražavanjem svog stava u književnim delima narušiti ili dovesti u pitanje opšteprihvaćeno mišljenje – ono koje je ustaljeno. Kako takvo mišljenje dolazi spolja, ono je uvek nametnuto. Jasno je da to nema veze sa književnošću, te da je pogubno i po nju, i po pisce, i po čitaoce. Tako se poništava priroda književnosti, njene suštine, svega onoga što ona jeste i što bi trebalo da bude. Istovremeno, tako se pisci samovoljno odriču autenitčnosti. Naposletku, to narušava odnos između književnih dela i čitalaca“, kazala je ona.
Potom je navela da je Dušan Miklja jedan od retkih pisaca koji ne pristaje na takvu vrstu kompromisa. „Kada se susretnete sa njegovim književnom svetom, odmah vam je jasno da za njega književnost predstavlja prostor slobode u koji on upisuje svoje istine, svoje najdublje spoznaje o svetu, o ovom vremenu i društvu, o minulim vremenima. Pored toga što se ne libi da stvari nazove pravim imenom, njegovi junaci su uvek oni koji ne pristaju na to da budu deo matice jednoumlja i jednoverja, oni se uvek bore za to da osvoje apsolutnu slobodu. Ako svemu tome pridružimo i izbrušen jezik i prepoznatljiv stil, mogu samo da kažem da urednički rad na svakoj knjizi Dušana Miklje predstavlja za mene zadovoljstvo“.
Govoreći o Galerija, Marija Radić je podelila sa publikom da je ova knjiga prvo bila naslovljena kao: Zatvoreno zbog popisa. Kada joj je Dušan Miklja predočio o čemu je pisao, došla je do ideje da bi to mogao biti podnaslov, a da je Galerija prikladniji naslov upravo zato što su u knjizi opisani piščevi susreti sa nekim od znamenitih istorijskih ličnosti, zatim njegov doživljaj određenih zemalja i gradova, kao i neki od najlepših predela na svetu.
„’Galerija’ je metafora za prostor piščevog sećanja. Kroz nju nas vodi galerista, koji je zapravo pripovedač. ’Galerija’ sadrži 14 poglavlja i svako od njih predstavlja prostoriju u kojoj su izložena određena dela. U središnjem delu Galerije nalaze se portreti umetnika – to je ujedno i omaž umetnosti i svim onim pojedincima koji zauzimaju važno mesto u umetničkom iskustvu samoga pisca. Pored toga, mnogi prizori se često porede sa remek-delima slikarstva, te će ljubitelji umetnosti posebno uživati na tim stranicama. Opisi egzotičnih zemalja u kojima je pisac boravio upotpuniće čitalački doživljaj. Nepretencioznost, kao i fini humor koji provejava u ovoj knjizi, karakteristični su za književni svet Dušana Miklje. Na kraju knjige nalazi se ’Izložbeni katalog’, te je sve podređeno utisku da se čitalac nalazi u umetničkoj galeriji“, zaključila je Marija Radić.
Dušan Miklja je kazao da je Galerija umnogome inspirisana stvarnim događajima i susretima sa određenim ličnostima: od vladara, kraljeva i princeza, do umetnika, buntovnika i revolucionara, spremnih na to da uzmu svoj udeo u promeni sveta ne bi li on postao bolje i svetlije mesto za sve nas. Potom je podelio sa publikom neka od svojih sećanja i na susret sa tim ličnostima i na određene događaje koje je opisao u knjizi.
