Može li nam iko presuditi gore od nas samih?
Šta nagna čoveka na hladnokrvno ubistvo? Koje misli prolaze kroz glavu ubice u tom trenutku? I kakvo društvo stvara takve ljude? Pre više od sto pedeset godina Dostojevski je postavio ova pitanja i napisao jedan od najznačajnijih romana ruske i svetske književnosti. Zločin i kazna nam pruža svevremenu i dubinsku analizu duhovnog stanja Evrope sredinom XIX veka, razotkrivajući najpodlije poroke društva i večno moralno posrnuće čovečanstva.
Rodion Romanovič Raskoljnikov je bivši student prava koji, mučen siromaštvom i neizvesnom budućnošću, odlučuje da opljačka i ubije omraženu zelenašicu Aljonu Ivanovnu. Međutim, iznenađujuće je to što on smatra da je njegov čin u moralnom smislu ispravan, budući da svoje težnje stavlja u rang sa postupcima Napoleona Bonaparte, smatrajući ih izuzetnim. Raskoljnikov veruje da je i on, kao naročit pojedinac, iznad moralnih pravila koja važe za druge. U trenutku izvršenja zločina zadesila ga je nepredviđena okolnost – naišla je jurodiva Lizaveta Ivanovna, staričina sestra, te je i nju ubio. To je pokolebalo njegova dotadašnja razmišljanja o konceptu zločina, čime je započela njegova borba sa grižom savesti.
Raskoljnikovljeva svakodnevica naprasno se dinamizuje najpre posetama njegovog prijatelja Razumihina – koji u izvesnom smislu predstavlja njegov antipod – kao i dolaskom njegove majke i sestre u grad, te vešću da je njegova sestra verena za ozloglašenog Svidrigajlova. Takođe, primoran je da odlazi na policijska saslušanja, gde se susreće sa Porfirijem Petrovičem, koji njihove razgovore o počinjenom zločinu pretvara u igru mačke i miša. Raskoljnikov će se upoznati i sa porodicom Marmeladov, kojoj pripada i prostituka Sonja. Ona utehu za svoju životnu nesreću pronalazi jedino u hrišćanstvu, i predstavlja jedinu osobu koja može da krene sa njim na put ka iskupljenju.
Ovaj mračni portret ruskog društva odražava složena životna iskustva samog pisca i razvijanje njegovih ideja. Iskustva koja su uključivala i četiri godine u sibirskom radnom logoru. Moglo bi se pretpostaviti da bi takvo iskustvo proizvelo ogorčenog pisca koji se bavi samo osvetom protiv države, ali kritika društva o kojoj piše Dostojevski seže dublje. Raskoljnikov racionalizuje da bi njegov vlastiti napredak nauštrb smrti babe zelenašice bio koristan za društvo, što oslikava doktrine egoizma i utilitarizma koje su prihvatili mnogi intelektualci, savremenici Dostojevskog.
Dostojevski šalje svoje likove na mesta gde poniženi i uvređeni nalaze utočište. I pokazujući koliko su ta mesta strašna, koliko melanholijom nagrizaju ljudske umove, autor pokazuje da nije slučajno što se pojavljuju okrutne misli. Dostojevski ne prikazuje svet bogatog Sankt Peterburga, on demonstrira vulgarnu atmosferu koja je Raskoljnikova nagnala da stvori pogrešnu teoriju, sruši sve vredne ljudske principe – i počini zločin. U naslovu su sadržani uzrok i posledica, dva dela koja ne mogu postojati odvojeno. Nakon što čovek prestupi, biva kažnjen. Na temeljima prezira prema ljudima i mizantropiji nije moguće stvoriti nešto trajno.
Roman Zločin i kazna uskoro će biti dostupan na sajtu vulkani.rs i u knjižarama Vulkan širom Srbije.
