Lepo se spoznaje tek u kontrastu sa ružnim
U duhu svog priznatog dela Istorija lepote, naučnik, semiolog, teoretičar, profesor i pisac Umberto Eko u knjizi Istorija ružnoće istražuje koncepte monstruoznog i odbojnog u vizuelnoj kulturi i umetnosti. Uz pažljivo odabran ikonografski tok knjige, Eko čitaoca vodi na putovanje kroz noćne more, strahove i ljubavi, gde se čini odvratnosti susreću sa izrazima najdirljivijih osećanja, pokazujući da su različite manifestacije ružnog bogatije i markantnije nego što se obično misli.
Ružnoća se obično shvata kao suprotnost lepoti, i to u tolikoj meri da je dovoljno definisati jedan od ta dva pojma da bismo razumeli drugi. Međutim, ružnoća ne podrazumeva odsustvo lepote. Ona je složena i nepredvidiva pojava koja se kroz vekove transformisala, o čemu svedoče kako antologijski književni tekstovi, tako i kanonska umetnička dela.
Prilikom opisa strašnog i odvratnog, umetnikova fantazija može da se razvije u galopu. Lepota ima kanonska ograničenja. Ružnoća ima neograničene mogućnosti.
Šta se krije iza našeg osećaja zaintrigiranosti koji je često izazvan nečim užasavajućim i strašnim? Odakle potiče magnetska privlačnost prema svirepom i skandaloznom? Da li je ružnoća takođe u očima posmatrača?
Moramo uvek da razlikujemo lepotu i ružnoću iz prirode i njihove umetničke predstave. U tom smislu, ja ipak ne bih pozvao Rubensove žene na večeru, ali ću priznati da su one, umetnički posmatrano, izuzetno lepe.
Autorovo enciklopedijsko znanje i zavodljive veštine pripovedanja kombinuju se u ovom ingenioznom istraživanju ružnog sa obiljem primera iz slikarstva i skulpture od antičkih grčkih amfora do dela umetnika poput Boša, Brojgela i Goje, otkrivajući da je ono od čega se često branimo i odvraćamo u svakodnevnom životu upravo ono čemu smo nesvesno najviše privučeni.
Kapitalno delo velikog italijanskog pisca i teoretičara književnosti Istorija ružnoće dostupno je na sajtu vulkani.rs.
