Od klasika do savremene proze
Štandove Vulkan izdavaštva na 66. Sajmu knjiga u Beogradu obogatila su najnovija izdanja naših istaknutih književnih stvaralaca, kao i dela koja i nakon više od jednog veka čitamo i nalazimo u njima mnogo toga što prepoznajemo kao naše, odnosno savremeno.
Na stranicama knjige Moj krst, koju je priredio Aleksandar Miletić, oslikan je portret Dušana Ivkovića. Vrativši se u detinjstvo, Ivković je ispričao priču o svom odrastanju, porodici i svemu onome što je obeležilo najranije godine njegovog života. U prvom delu knjige saznaćete kako je izgledao njegov životni i košarkaški put, i već posle prvih stranica saznati koliko su se ta dva puta prožimala – od prvog do poslednjeg koša. U drugom delu knjige portret Dušana Ivkovića doslikali su njegova porodica i njegovi prijatelji. Oni su rečima ispunili tišinu koja ostaje posle svakog odlaska i time su nas uverili u to da veliki ljudi nastavljaju da žive i kada poslednja pčela napusti njihova nedra.
Milko Štimac nas u svojoj novoj knjizi Medveđi zagrljaj upoznaje sa Milutinom Novkovićem, nekadašnjim brokerom Beogradske berze koji je dospeo među partizane nakon što je odlučio da pobegne sa robije, na kojoj se našao zbog berzanskih manipulacija. Ratne nedaće podnosio je stoički jer se nadao da će ispraviti dve najveće greške u pređašnjem životu, odnosno da će dobiti priliku da spere ljagu sa svog imena i da ponovo osvoji ženu koju je voleo. Na tom putu naići će na prepreke, ali i suočiti sa saznanjem da je na mestu njegove nekadašnje ljubavi ostala samo praznina.
Da li čovekov odnos prema objektima koji ga okružuju određuje njegova svesnost ili intuicija? Šta sve čini usmereni akt svesti? Čime je uslovljena intuicija? To su samo neka pitanja do kojih će vas odvesti Noesis, novi roman Olivere Jovanović. Pripovedački tok ovog romana predodredio je san koji je dobio obrise stvarnosti kada je naratorka uočila fotografiju mlade žene na jednoj od nadgrobnih ploča. Pokušavajući da uoči vezu između sanjanog i stvarnog, ona će ući u vrtlog promišljanja, slutnji i samopreispitivanja, i naposletku shvatiti da su njihovi životi prepleteni kao noema i noesis – dve strane istog fenomena.
Pored toga što je živela u godinama burnih istorijskih dešavanja, ni tadašnja književna kritika nije bila spremna za književnost žene koja je kroz život išla sama i sa idejama budućeg vremena. Ipak, sve to nije predodredilo ni njen životni ni stvaralački put. Saputnici su prvi put ugledali svetlost dana 1913. godine, a Pisma iz Norveške 1914. godine. Dakle, ove i naredne godine obeležava se 110 godina od njihovog objavljivanja. To potvrđuje da je Isidora Sekulić u svojim delima iznedrila ono što bismo mogli odrediti kao univerzalno u sveopštem ljudskom iskustvu. Ovo izdanje je dragoceno i po tome što je predgovor napisao profesor Jovan Delić.
Posetite nas na sajtu vulkani.rs, u knjižarama Vulkan širom Srbije ili na štandovima Beogradskog sajma, gde vas očekuju najnovija izdanja po promotivnim sajamskim cenama.