Svetski dan knjige obeležili smo na najlepši način i na najlepšem mestu ljubitelja pisane reči – u knjižari Vulkan u Sremskoj ulici upriličili smo književno veče, u okviru kojeg je naša urednica srpske književnosti Marija Radić razgovarala sa gostima. Pored pisca Miodraga Majića, ugostili smo doktorku Radmilu Milošević, oftalmologa, kao i doktora Aleksandra Mrđena, specijalistu pneumofiziologije i kliničke farmakologije, osnivača Udruženja za ekspresivnu terapiju (biblioterapiju) i predavača medicinskih predmeta u nekoliko zdravstvenih ustanova u Novom Sadu.
Marija Radić je na samom početku istakla da tradicija obeležavanja Dana knjige traje ceo jedan vek: „Ovaj praznik ljubitelja književnosti obeležen je prvi put 7. oktobra 1923. godine, na datum rođenja Migela de Servantesa. Kasnije je odlučeno da taj datum bude preinačen na 23. april zato što se u Kataloniji tada proslavlja jedan od najznačajnijih španskih praznika – Sveti Đorđe – koji postoji i u našoj tradiciji. Međutim, i pored toga, ovaj datum ima višestruku simboliku – tada se obeležava godišnjica rođenja i smrti pisaca koji su ostavili neizbrisiv trag u svetskoj književnosti: Vladimira Nabokova, Migela de Servantesa i Viljema Šekspira. U srednjem veku je u Španiji postojao običaj da na ovaj dan plemići poklanjaju devojkama ruže, a kasnije je taj ritual dobio još lepši oblik – muškarci su poklanjali cveće ženama, a žene muškarcima knjige. Tako je Dan knjige postao svetkovina. Konačno, godine 1995. UNESCO je doneo odluku da se Svetski dan knjige obeležava 23. aprila, i danas se on slavi u više od sto zemalja“, navela je Marija Radić.
U prvom delu razgovora Miodrag Majić je govorio o odnosu čitanja i pisanja, ističući da su to neodvojivi procesi. On je kazao da knjiga zauzima središnje mesto i u kulturnom životu i u životu pojedinca, naročito u vremenima u kojima su eskapizmi poput čitanja jedini put ka čovekovoj slobodi. Za Majića je i pisanje sloboda i vrsta terapije koja čoveku omogućava da podeli sa drugima svoju istinu o svetu, ali i da sačuva sebe. Potom je otkrio kako je izgledao njegov put od pasioniranog čitaoca do pisca. Ljubav prema književnosti razvijala se od najranije mladosti: „Sve je počelo odlaskom u biblioteku, u kojoj mi je tadašnja bibliotekarka preporučila da pročitam Hajduk Stanka Janka Veselinovića. Ta knjiga me je toliko opčinila da sam je pročitao u dahu. Zanimljivo je što je bibliotekarka znala da postoji mogućnost da je prerano za moj susret sa tom knjigom, ali mi je ipak dala baš nju, kao što mi je u potonjim godinama preporučila Beli hotel Tomasa Donalda, kojoj sam se vraćao i kasnije u životu“, kazao je Miodrag Majić.
Doktorka Radmila Milošević govorila je o čitanju iz ugla oftalmologa i naglasila je da je za zdravlje očiju mnogo bolje da čitamo knjige u štampanom obliku nego u elektronskom. Pored toga, važno je da pravimo redovne pauze u čitanju – postoji čuveno pravilo koje se zasniva na principu da bi posle 20 minuta čitanja trebalo 20 sekundi odmarati oči tako što ćemo gledati u predmete udaljene od nas 20 stopa. „Zavisnost prouzrokovana elektronskim uređajima narušava segmente zdravlja, i to uz punu podršku nas samih. Sve je veći broj onih koji ispoljavaju simptome problema sa vidom usled prekomernog izlaganja elektronskim uređajima i štetnom plavom svetlu koje oni emituju. Plavo svetlo ima kraći talasni opseg u poređenju sa drugim bojama svetla, što ga čini veoma intenzivnim i agresivnim za oči. Direktno utiče na oštećene retine i uzročnik je gubitka vida. Zbog toga je važno da odmaramo oči“, navela je doktorka.
Doktor Aleksandar Mrđen govorio je o značaju čitanja i istakao je da je to jedan od primarnih čovekova potreba. Zatim je upoznao publiku sa biblioterapijom – jedinstvenom disciplinom zasnovanom na sprezi psihijatrije, psihoterapije i bibliotekarstva. Uz autentično iskustvo biblioterapije doktor je došao do brojnih rezultata u radu sa ljudima, a svi oni mogu se svesti na nekoliko najvažnijih karakteristika: razrešavanje unutrašnjih konflikata i problema, razvijanje empatije, kao i podrobnije razumevanje i sebe i drugih. „Književnost nam uvek daruje mnogo više od onoga što možemo da ponesemo, ali u tom transponovanju jednog sveta u drugi sve se slaže na svoje mesto, redosledom koji je uvek pravi, i u tome se otkriva magija čitanja“, zaključio je doktor Aleksandar Mrđen.
Na samom kraju Marija Radić je zahvalila prisutnoj publici i kazala je da je čitanje privilegija u svim vremenima: „Naše večerašnje okupljanje jeste mali doprinos Svetskom danu knjige, ali je istovremeno i svedočanstvo o tome da snaga knjige, odnosno pisane reči, ne jenjava, ne slabi, ne kopni, već naprotiv – knjige su i danas najčvršći most između prošlosti i sadašnjosti, između različitih generacija i različitih kultura, ali i most do najudaljenijih unutarnjih prostora svakog čoveka“.
