Vreme ne leči rane; ono ih pohranjuje i otvara kada to najmanje očekujemo
Pogledom punim saosećanja i radoznalosti sjajnog posmatrača koji zna da pretoči svaki fragment sećanja u priču, španska spisateljica Elvira Lindo slika raskošnu porodičnu fresku prepunu osećanja i strasti i odaje počast generaciji koja se u veku velikih promena hrabro borila da preživi u Španiji nakon građanskog rata. Na otvorenom srcu je snažna i lična priča o nesavršenoj ljubavi, naglo prekinutom detinjstvu i, na kraju, izmirenju ćerke sa očevim vrlinama i manama, njegovom svetlom i mračnom stranom.
Ispovest Elvire Lindo zapanjuje svojim titanskim prostorima, brutalnošću i istrajnim lirizmom. Ovo je priča kojoj ne nedostaje ni ponosa ni stida. Knjiga koja ima ogroman kaleidoskopski aspekt, i koja odagnava korozivni mrak koji obitava u porodičnim albumima. Autorka nam otkriva najveći bol koji se može osetiti u detinjstvu: usamljenost, osećaj napuštenosti, nedostatak majčinske ljubavi.
Neke traume ne dolaze iz iskustva, već tinjaju dok ne oblikuju naš karakter. Da izbrišem svoju traumu, da li bi moje detinjstvo izbledelo?
Elvira Lindo nam govori o svom nomadskom životu, majčinoj bolesti, odnosima između roditelja u kojima su deca prinuđena da zauzmu stranu. Vraćajući se u detinjstvo, usvaja detinji glas, nežni i nestašni pogled devojke kakva je bila, u narativu protkanom bezbrižnim humorom, koji ne zasmejava, već izmamljuje nežni osmeh.
Ironija je sve porodične tuge pretvorila u zbirku šaljivih anegdota.
Priču počinje od očevog detinjstva, od dečaka Manuela i njegove borbe da pobegne iz bede kada ga sa samo devet godina šalju u ratom opustošeni Madrid. Postaje nepoverljiv čovek, a ipak velikodušan, naviknut da ironijom zamaskira osećanja. Zahvaljujući svojoj snalažljivosti, Manuel pronalazi dobar posao i zasniva porodicu. Četvoro dece – dva brata i dve sestre – otac neukrotivog karaktera i ličnost puna snage koju posao vodi po čitavoj Španiji, majka uzdržana ali i brižna: njihov brak je buran, obeležen njegovom ljubomorom i njenom popustljivošću i slabim srcem. Upravo će taj njihov odnos diktirati puls života čitave porodice.
Ne znam da li je mama bila slaba, ali meni je uvek tako izgledala. Kao da je iz njene figure izbijala krhkost, ne samo fizička već i unutrašnja, duboka, koja se ispoljavala na način koji ne mogu da objasnim. Svaki njen bol, od obične prehlade do opekotine, izazivao je u meni ogromnu nesigurnost, iščekivanje nesreće.
Ima pisaca koje čitamo zbog blistavosti njihove proze, zbog kadence njihovih rečenica, zbog nekog verbalnog otkrića... A ima i pisaca koji su dobri pripovedači. Čitamo ih i zato što pokušavaju da razumeju svet, da razumeju sebe, a u tom nastojanju prosvetljuju i nas čitaoce. Elvira Lindo pripada drugoj klasi.
„Remek-delo... vodi nas u dubine srca jedne žene.“ – EL PAÍS
Introspektivni roman o ljubavi, koji oživljava istoriju jedne epohe, Na otvorenom srcu uskoro će biti dostupan na sajtu vulkani.rs i u knjižarama Vulkan širom Srbije.
