U četvrtak je u knjižari „Vulkan“ na Trgu republike održano književno veče posvećeno stogodišnjici „Otkrovenja“, prve i jedine pesničke zbirke Rastka Petrovića. Publika je bila brojna, što samo potvrđuje da je reč o piscu koji i posle jednog veka pobuđuje čitalačku pažnju.
O stvaralaštvu Rastka Petrovića govorili su vrsni poznavaoci njegovog dela i lika: dr Kristina Stevanović, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, kao i dr Predrag Petrović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
Sa njima je razgovarala Marija Radić, urednica srpske književnosti u „Vulkan izdavaštvu“.
Na samom početku ona je kazala da je „Otkrovenje“ prvi put objavljeno 15. decembra 1922. godine, te da je zato književno veče posvećeno ovom književnom događaju upriličeno upravo 15. decembra sto godina kasnije. „Prvo izdanje ’Otkrovenja’ objavio je Svetislav B. Cvijanović, u tiražu od 400 primeraka. I danas u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti postoje tri primerka tog izdanja. ’Otkrovenje’ nosi podnaslov: ’Stihovi i proza sa naslovnim listom i likom piščevim od Mila Milunovića i s ostalim drvorezima od Rastka Petrovića i Aleksandra Deroka’“, istakla je Marija Radić.
U razgovoru sa gostima, ona se osvrnula na sledeće aspekte: pozicija Rastka Petrovića u srpskoj književnosti – pre i posle sto godina, višedecenijski odnos Rastka Petrovića i Marka Ristića, Rastkov odnos prema umetnosti i njegovo vizionarstvo, „Otkrovenje“ u kontekstu srpske avangarde, današnja recepcija „Otkrovenja“, uticaj Rastkovog stvaralaštva na razvojne tokove srpske književnosti.
Predrag Petrović je rekao da Rastko Petrović zauzima središnje mesto u srpskoj književnosti, ali i u našoj kulturi. U vezi sa tim je naveo da je Rastko među prvima kod nas pisao likovne kritike i eseje, kao i da je tome je doprineo njegov boravak u Parizu i susreti za velikanima toga doba – postoje pisma koje svedoče o prepisci Rastka Petrovića i Pabla Pikasa.
Govoreći o „Otkrovenju“, Predrag Petrović je istakao da je književna javnost bila podeljena tih godina. Dok su neki ovu zbirku pesama prepoznali i ocenili kao svojevrsni književni događaj, bilo je i onih koji su je žestoko osporavali. Ne sme se prenebregnuti da su o njoj afirmativno govorili Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski, Ivo Andrić i Stanislav Vinaver.
„’Otkrovenje’ i danas predstavlja izuzetno delo i izvanredan je primer avangardnog sinkretizma. Reč je o knjizi koja je objedinila poeziju – jezičke mogućnosti, likovnu umetnost – grafike, muziku i film. Ova jedina zbirka pesama Rastka Petrovića sadrži dvanaest pesama i završni, trinaesti, programski esej. Pored toga, ona sadrži i dvanaest grafika, drvoreza, čiji su autori Milo Milunović, Aleksandar Deroko i Rastko Petrović. Tekstovni i grafički elementi predstavljaju jedinstvenu celinu, jer su sve grafike promišljeno raspoređene unutar same zbirke“, kazao je Predrag Petrović. Na samom kraju, on je zaključio da je Rastko Petrović uticao na razvoje tokove srpske književnosti, što se može videti i u okvirima savremene srpske književnosti – on je i dalje inspiracija mnogim aktuelnim piscima.
Kristina Stevanović je književna dela Rastka Petrovića simbolično uporedila sa „lakmus papirom“, zato što su ona pokazivala pravo stanje stvari u našem društvu, koje je oduvek bilo polarizovano: „Tridesete godine prošloga veka obeležila je podela na takozvanu levicu i desnicu, i iako se o tome malo govorilo, sasvim je jasno da je to predodredilo sudbinu književnosti Rastka Petrovića“. Ona je kazala i da je zasigurno postojala „zavera nečitanja“, koja je, po njenom osećanju stvari, posledica političke situacije, ali i Rastkove smele avangardne poetike.
Na kraju, Kristina Stevanović je zaključila da Rastkovo delo iziskuje „posebnog čitaoca“ i iako je njegova pozicija u srpskoj književnosti bolja nego što je bila, i dalje nije onakva kakvu Rastkovo stvaralaštvo zaslužuje.
Sagovornici su se složili u tome da u književnom stvaralaštvu Rastka Petrovića postoje osobenosti koje se u savremenom svetu ističu kao posebne vrednosti: dijalog kulture, kulturna otvorenost i razmena kulturnih darova.
Ovo književno veče upotpunili su i sthovi iz „Otkrovenja“, koje je govorio pesnik Milivoje Pajović. Oduševljenje publike bilo je vidno. Veče je otvoreno pesmom „Jedini san“, koju je sam Rastko Petrović označio kao „prvu pesmu ’Otkrovenja’“. Potom je usledila pesma „Tajna rođenja“ – nju su Marko Ristić i Zoran Mišić odredili kao ključnu pesmu ove zbirke. Veče je završeno pesmom „Probuđena svesta ili Juda“. To je poslednja pesma „Otkrovenja“. Zapravo, reč je o proznom tekstu poetskog karaktera, koji je istovremeno i programski tekst.
U okviru edicije „Tragovi“, posvećene klasicima srpske književnosti, do sada smo objavili dve knjige Rastka Petrovića: „Ljudi govore“ i „Dan šesti“.
