.jpg)
О скривеној фигури Романа о Лондону
Есеј Црњански и Мефистофел открива нам аутентично тумачење Романа о Лондону Милоша Црњанског. Поред тога што је осветлио најзначајнија упоришта његовог романескног света, Мило Ломпар је ово ремек-дело српске књижевности уврстио у оквире светске литературе. При томе, он је указао на постојање нераскидиве тематске нити између дела која припадају различитим књижевним раздобљима. Та нит оличена је у фигури ђавола.
У Роману о Лондону остаје само зло: невидљиво, неопажљиво, без оправдања, без разлога, зато што је – први пут – без човека. Уместо да, као код Гетеа, Достојевског, Мана, Булгакова, човек не буде (сасвим) изгубљен зато што је склопио уговор са ђаволом, у Роману о Лондону он није спасен, иако је одбио уговор, наводи Ломпар.
Човек не може ништа чак и када одбије ђаволову понуду. Он се слама, али без било каквог одјека. Његова савест нема чиме да буде оптерећена, али се он ипак изнутра раслојава, осамљује, распада на бројне гласове сопственог кошмара.
Ђаво у Роману о Лондону је ђаво прозирности, који се појављује на крају дугог низа трансформација које су захватиле фигуру принца таме у књижевности XVIII и XIX века.
„У позадини радње Мило Ломпар открива невидљиво присуство ђавола. Посреди је хипотетички ђаво, присутан својом одсутношћу. Он је испражњен од свих трансцендентних садржаја и потпуно поистовећен с предметним светом романа. Знаци ђаволовог невидљивог присуства откривају се свуда: у свепрожимајућој симболици секса, у анимализацији мушко-женских односа, у „епохалној порнографији тоталног виђења“, у судару појединца са мегалополисом. У светлу водећих идеја XX века – показује Мило Ломпар – тај роман има капиталан значај. Као што је Булгаков разорио комунистички мит, а Томас Ман нацистички, тако је Црњански у Роману о Лондону деструисао трећи велики мит тог столећа, либерално-демократски.“ – Јован Деретић, Историја српске књижевности, 2002.
Есеј Црњански и Мефистофел, овенчан Наградом Ђорђе Јовановић 2000. године, доступан је на сајту vulkani.rs и у књижарама Вулкан широм Србије.
