Vulkan izdavaštvo objavilo je knjigu Može li čitava stara Grčka da stane u jedan lift? grčkog arheologa i pisca Teodora Papakostasa u prevodu Zorane Trajković.
U pitanju je nadasve infomativna, ali uzbudljiva i zabavna knjiga, koja je vrlo brzo postala bestseler u Grčkoj i koju porede sa izuzetnim ostvarenjima kao što su Doručak sa Senekom Dejvida Fajdlera i Mala knjiga stoicizma Jonasa Salcgebera. Ipak, posebnost ovog naslova pre svega je u prijemčivom načinu na koji vodi čitaoca kroz prostor i vreme, od najranije praistorije do kraja klasične antike.
Papakostas je arheolog sa bogatom karijerom, rođen je u Solunu gde je i studirao arheologiju, a magistrirao je praistorijsku arheologiju na Univerzitetu u Notingemu, u Engleskoj. Doktorirao je klasičnu arheologiju na Aristotelovom Univerzitetu u Solunu.
Uzbudljivo putovanje u istoriju u Vašoj knjizi počinje u liftu. Priču o antičkoj Grčkoj pričate kroz razgovor dvojice ljudi, od kojih je jedan arheolog, a zaglavljeni su u liftu. Da li Vam se to zaista dogodilo ili je u pitanju dobra scenografija za priču?
Često sam bio u situacijama da pričam o arheologiji, ali ne u liftu. Ali učinilo mi se da je to neobična ideja. Nisam želeo da osnova knjige bude nešto „normalno“ i nešto što bi čitaoci očekivali. Želeo sam da bude iznenađujuće, baš kao što je antička Grčka.
Kako ste uopšte došli na ideju da arheologiju smestite u književne okvire?
Shvatio sam da odrasli nemaju lak pristup otkrivanju antičke Grčke i antike uopšte. Na ovu temu imamo puno knjiga i aktivnosti za decu, ali vreme je da se koncentrišemo i na odrasle. Svako može i treba da otkrije drevnu Grčku lako i na zabavan način.
Po kom kriterijumu ste birali teme za knjigu? Možda na osnovu pitanja koja Vam ljudi često postavljaju?
Moj kriterijum je bio da dam brzi pregled celokupne istorije antičke Grčke. Pitanja “između” su stvarna. Tačnije to su prvih 10 pitanja koje mi ljudi postavljaju na društvenim mrežama.
Rekli ste da je proučavanje arheologije i antičkog sveta jedna vrsta psihoterapije kroz koju učimo o sebi i da nismo toliko različiti, bez obzira da li smo živeli u drevnoj Mikeni ili živimo u savremenom Londonu. Neko vreme ste živeli u Londonu - po čemu su ljudi u Mikeni i Londonu slični?
Svi su ljudi. Gladni su, vole, bole, dosađuju se.... Neki od njih su inovativni i hrabri, drugi su lopovi, lažovi ili jednostavno loši ljudi. Čovečanstvo ima sve.
Mnoge mudre životne lekcije potiču iz antičke Grčke. Šta mislite da je najvažnije što smo mogli da naučimo i primenimo u savremenom životu od „Vaših” predaka?
Očigledan odgovor bi bila demokratija. Ali, osim toga, veliki je dar svetu činjenica da je filozofija cvetala u staroj Grčkoj. Svima nama je važna potraga za našim pravim ja i unutrašnjim mirom, težimo da postanemo nešto više od običnih robota, koji jedu, rade, spavaju....
U Vašoj knjizi ima mnogo zanimljivih priča iz antičkih vremena. Koja je Vaša omiljena?
Priča o kurtizani Frini. Sada bi to nazvali prostitutka visoke klase, ali kurtizana je više od toga. Bile su obrazovane i pametne, a Frina je na kraju postala veoma bogata i model za prvu nagu statuu Afrodite. Sviđa mi se kako se protivila onome što je „dobro društvo“ verovalo da žena treba da bude i uspela da pobedi.
Kao arheolog godinama se bavite iskopavanjima i u Grčkoj i u Velikoj Britaniji. Koje je najzanimljivije otkriće na koje ste naišli?
Mermerna statua rimskog generala čije je telo bez glave pronađeno decenijama ranije i izloženo je u Arheološkom muzeju u Solunu. Niko ne bi mogao ni da pomisli da će se skoro vek kasnije naći glava!
Ceo Vaš život, po obrazovanju i profesionalnom zanimanju, vezan je za arheologiju. Možemo li sada, nakon što je Vaša knjiga postala bestseler u Grčkoj, da očekujemo da postanete pisac knjiga koje nisu vezane za arheologiju ili istoriju?
Ima još toliko priča o staroj Grčkoj! Već sam napisao nastavak ove knjige, koji je takođe bestseler u Grčkoj, i knjigu za decu. Sada pripremam interaktivnu knjigu za decu i odrasle. Dakle, ne. Ne još. Imam još mnogo knjiga za pisanje o arheologiji.
U svojoj video poruci ljubiteljima knjiga u Srbiji koje je prenelo Vulkan izdavaštvo na socijalnim mrežama, naglašavate ljubav između Grčke i Srbije. Jeste li bili u našoj zemlji? Koja arheološka lokacija bi Vas zanimala u Srbiji?
Poznato je kako se Grčka i Srbija vole, tako da verujem da nikoga ovakva poruka nije iznenadila. Bio sam u Srbiji kada sam bio dete. Od tada je prošlo mnogo godina. Ali, još sam mlad, ili se bar osećam veoma mlad, pa ću svakako doći ponovo! Naravno da bih voleo da posetim jedno od najvećih otkrića u istoriji čovečanstva - veličanstveni Lepenski Vir koji izaziva strahopoštovanje. To otkriće je promenilo način na koji smo posmatrali ljudsku praistoriju. Ima još mnogo toga o Srbiji što bih voleo da saznam. Srbija je zaista raskrsnica sveta i puna velikih priča.
Intervju je objavljen u Politici, 2024.
