Iako je završila Pravni fakultet, novozelandska književnica Soraja Lejn odmah je shvatila da karijera advokata ili pravnika u nekoj firmi nije ono čime će se u životu baviti. Očigledno da je bila u pravu, jer njeno ime sada je globalno prepoznatljivo, a njene knjige se prodaju u milionskim tiražima.
Ali put do uspeha Soraje Lejn nije bio ni lak ni kratak. Punih sedam godina „obijala je“ pragove izdavačkih kuća pre nego što je dobila priliku da objavi svoj prvi roman Vojnik na njenom pragu.
Izdavačka kuća Vulkan izdavaštvo objavila je roman Kći Italije ove Amazonove bestseler autorke, koja je deo serijala Izgubljene ćerke, čije su prve tri knjige prodate u više od 300.000 primeraka. U ekskluzivnom intervju Lejn, između ostalog govori, o tome kako nalazi inspiraciju za svoje fascinantne priče, mukotrpnom usponu ka književnom establišmentu i privatnom životu na maloj farmi na Novom Zelandu.
Vaš roman Kći Italije je zapravo priča o izgubljenim ljubavima, porodičnim tajnama i nadi koja nikad ne bledi. Da li ste knjigu pisali na osnovu svog, tuđeg iskustva ili je reč o potpunoj fikciji?
To je potpuna fikcija. Ovde na Novom Zelandu smo imali smo veoma stroga ograničenja kretanja tokom pandemije kovida, provodila sam vreme kod kuće, zamišljajući serijal knjiga Izgubljene ćerke. U vreme tih restrikcija, želela sam da putujem na neverovatna mesta i zamišljala sam da i moji čitaoci žele isto. Ovaj serijal sam napisala kako bih čitaoce na stranicama mojih knjiga povela na prelepe destinacije širom sveta, ali i da bi mogli da se zaljubljuju, zajedno sa mojim likovima, i otkrivaju porodične tajne. Tako je nastala ova priča.
Kada glavna junakinja Vaše priče, Lili, sazna ko je zapravo bila njena baka, suočena je sa dilemom da prati svoja osećanja ili se vrati kući i ostavi sve iza sebe. Kakvo je Vaše mišljenje o ovakvim situacijama – da li se ljudi u stvarnom životu češće rukovode emocijama ili razumom? Koji od ta dva “puta” Vi obično pratite?
Mislim da bih sledila razum, ali zaista se divim ljudima koji prate svoje srce i rizikuju. Nadam se da bih, da sam Lili, bila dovoljno hrabra da otputujem u Italiju da otkrijem prošlost.
Ljubavni romani su najprodavaniji žanr u književnosti. U kojoj meri, po Vašem mišljenju, čitaoci u ovoj literaturi traže zaklon od savremenog sveta u kome je teško pronaći empatiju, duboke emocije i bliskost?
Ljubavni romani pružaju predivan osećaj zaštite, a to je ono što mnoge žene žele kada čitaju knjige. One žele da se zaljube na stranicama romana i iskuse sve emocije likova o kojima čitaju. Možda je to zato što postaje sve teže uspostaviti te duboke, lične veze u ovom našem modernom svet. Ali kada već govorimo o tome, činjenica je da su ljubavni romani popularni generacijama unazad. Možda jednostavno volimo da čitamo o ljubavi.
Goodreads, u prikazu Vaše knjige, navodi da Vaš roman čitaocu omogućava putovanje u Italiju bez napuštanja kuće. Zašto ste radnju svoje knjige izmestili u Italiju? Postoji li lični razlog?
Kći Italije je prva u nizu od osam knjiga, a lokacije svakog od tih romana su neverovatno važne. Želela sam da okruženje u kome se radnja dešava bude jednako važno kao likovi u romanu. Počela sam sa Italijom jer mislim da je to zemlja u koju mnogi ljudi sanjaju da putuju. Nadam se da moji čitaoci zaista mogu da zamisle sebe u Italiji, pored glavne junakinje Lili. Ostali romani u seriji, takođe, su smešteni na uzbudljivim lokacijama vrednim maštanja.
U Vašoj biografiji stoji da vreme provodite u kući smišljajući likove za knjige. Da li to znači da se oslanjate samo na maštu ili su neki likovi inspirisani i stvarnim ljudima iz Vašeg okruženja, ili možda nekim likovima iz filmova, knjiga...?
Uvek me inspirišu ljudi oko mene, filmovi, novinski članci – sve pruža inspiraciju. Ali, generalno, imam veoma dobru maštu! Srećni smo što živimo na maloj farmi, a ja ništa ne volim više od jahanja konja i razmišljanja o idejama.
Još kao dete sanjali ste da postanete pisac i uspeli ste, postali ste autor bestselera. Vaši istorijski romani iz Drugog svetskog rata prodati su u više od milion primeraka, dok je serijal Izgubljene ćerke preveden na 21 jezik, a prva tri romana tog serijala već su prodata u više od 300.000 primeraka. Da li ste očekivali ovakav uspeh kada ste počeli da pišete?
Nikada nisam ni pomišljala ni očekivala ovakav uspeh! Sedam godina sam pisala, a razni izdavači su odbijali moje rukopise. Tako je bilo do pre 14 godina kada je objavljen moj prvi roman. Zbog toga sam zaista sam zahvalna svojim izdavačima i svim svojim neverovatnim čitaocima širom sveta. Uvek kažem da je pisanje knjiga apsolutno najbolji posao!
Kako je ogroman uspeh uticao na Vaš lični život, da li se nešto promenilo?
Najveća promena ustvari bila je mogućnost da pisanje postane moj posao, a ne samo hobi. Sada sam u prilici da sve svoje radno vreme posvetim pisanju knjiga i veoma sam zahvalna što ne moram da radim i drugi posao.
Primetna je vaša fascinacija Drugim svetskim ratom, zašto vas ta tema toliko zanima?
Obojica mojih dede su se borila u Drugom svetskom ratu i taj period istorije me zanima još od srednje škole. Vrlo sam posvećena pričama iz prošlosti, i otkrivanju sudbina žena koje su došle pre nas, posebno tokom rata.
Živite na maloj farmi na Novom Zelandu, okruženi svojom porodicom i životinjama. Koje su prednosti ovakvog okruženja i načina života? Ima li nekih nedostataka?
Najpre, veoma je teško otići na odmor. Moramo pažljivo da ga planiramo, jer neko mora bude u našoj kući i čuva naše životinje. Ali ja jednostavno volim da živim ovde – divno je biti okružen drvećem i zemljom, a takođe je veoma poseban osećaj imati naše konje na našem imanju. Odrastala sam u gradu i oduvek sam sanjala da živim na imanju sa konjima, tako da mi je život ovde veoma poseban.
Na poziv Vulkan izdavaštva pozdravili ste čitaoce vaše knjige Kći Italije u Srbiji putem društvenih mreža. Da li ste uvek tako predusretljivi prema čitaocima širom sveta?
Bilo mi je zadovoljstvo!
Koliko znate o našoj zemlji ili Beogradu i da li biste želeli da dođete u posetu?
Malo znam o Srbiji, ali sam veliki obožavalac vašeg neverovatnog tenisera Novaka Đokovića! Volela bih posetim Srbiju – želim da obiđem svaku zemlju koja objavljuje moje knjige kako bih mogla da upoznam svoje izdavače i čitaoce.
Intervju je objavljen u štampanom izdanju Blica, 2024.