Kada neko u 25-oj godini života, u sve većoj produkciji knjiga u svetu, postane bestseler autor(ka), a njen roman izbor urednika Amazona za najbolju knjigu godine za mlade, onda možete biti sigurni da se radi o knjizi koju vredi pročitati. Debitantski roman Gambit lopova, američke književnice Kejvion Luis, koji je u Srbiji objavilo Vulkan izdavaštvo, protutnjao je bestseler listama i naprečac osvojio čitaoce širom sveta. Možda se to dogodilo upravo zato što je ova knjiga, kako kaže autorka, posledica želje da zadovolji dečju maštariju za avanturom.
Pisanje bez velikih pretenzija, pokazali su brojni primeri, obično za posledicu ima veliku književnu karijeru, a argument pride ovakvom predviđanju kada je Kejvion Luis u pitanju, jeste i podatak da će se po motivima njenog prvenca snimati film.
U intervjuima koje ste dali medijima, rekli ste da je Vaš prvi izbor profesije bio “avanturista”, ali da niste mogli da pronađete oglase koji nude putovanje svetom kao posao, pa ste se okrenuli pisanju. Kada ste prvi put otkrili sklonost ka pisanju i književnosti?
Nisam imala sklonost ka pisanju sve do svoje 19. godine! Jednog dana sam počela da pišem iz hira. Ali čim sam počela da pišem reči svoje prve knjige, znala sam da je pisanje ono uz šta želim da provedem život. Gledajući unatrag, mogu da kažem da je bilo glupo što ranije nisam pomislila da budem pisac, jer sam tolike godine provela radeći kao bibliotekar, deleći i voleći knjige.
Radili ste u bibliotekama za mlade. Šta mislite o izboru knjiga koje mladi ljudi čitaju? Da li Vas je nešto iznenadilo?
Mislim da sam pre iskustva koje sam stekla kao bibliotekar potcenjivala izbor knjiga koje deca vole da čitaju. Bilo da je u pitanju horor, akcija ili fantazija, njihov odabir me stalno podsećao da su deca više nego sposobna da čitaju zastrašujuće priče ili priče koje dižu adrenalin. Mladi ljudi su mnogo pametniji i otporniji nego što odrasli misle. To se ogleda i u izboru literature.
Vaš roman Gambit lopova govori o svetu lopova iz kojeg Vaša junakinja Rozalin želi da pobegne. Ali, kao što to obično biva u životu, stvari ne idu glatko. Da li je Rozalin lik zasnovan na nekom stvarnom iskustvu?
Ako me pitate da li sam tajni član neke organizacije međunarodnih lopova, bojim se da je odgovor ne. Rozalin lik je pomalo zasnivan na životu moje majke, koja je otišla od kuće u potrazi za novim prijateljima i drugačijim životom kada je bila njenih godina.
Rozalin je prinuđena da bira između želje da započne novi život i borbe za život majke. Da li ste nekada odustali od sopstvenih snova zbog zahteva stvarnog života?
Otkad sam otkrila svoju strast prema pisanju, znala sam da nikada neću moći da odustanem bez obzira na prepreke. Pisanje je postao razlog zbog kojeg ustajem iz kreveta, a katkad i motivacija da nastavim kroz „stvarni život“. Iako je pisanje jedini realan san koji sam ikada imala, dozvolila sam da mi takozvana stvarnost godinama sputava želju za avanturama i dalekim putovanjima. Ali u mom slučaju, to je bilo više zbog nedostatka novca, nego zbog toga što je život moje majke bio na kocki.
Vi ste mladi autor, imate tek 25 godina, a Vaš roman Gambit lopova je već postao izbor Amazonovih urednika za najbolju knjigu godine za mlade. Roman je preveden na više od 20 jezika, a po motivima knjige se snima i film. Da li ste očekivali ovakav uspeh i kako Vam je sve to promenilo život?
Nikada nisam očekivala da će Gambit lopova postići takav uspeh. Moj jedini san je bio da nađem jednog urednika i jednog izdavača kome će se knjiga dopasti i koji će želeti da je objavi. Da budem iskrena, bila sam zapanjena kada je knjiga izazvala toliki pažnje i večno ću biti zahvalna zbog toga. Otkako sam “prodala” Gambit lopova, postala sam pisac sa punim radnim vremenom. Knjiga mi je, takođe, omogućila da odem na mnoga putovanja o kojima sam sanjala od malih nogu. Ironično je da mi je knjiga koju sam napisala kako bih zadovoljila sopstvenu želju da doživim u avanture, zaista i omogućila da proživim te avanture.
Šta je to što, prema Vašem mišljenju, čitaoci vole u Vašoj knjizi?
Avanture po svetu i rivalstva između likova. To je ono što bih i ja rekla da mi se sviđa u mojoj knjizi.
Vaša biografija kaže da kada ne pišete skačete iz aviona i vežbate kung fu. Zašto Vas privlače ekstremni i borilački sportovi?
Volim da radim stvari koje me plaše, zastrašuju... Tako dokazujem sebi da sam snažnija nego što mislim. Iskreno, to me je dovelo u brojne ekstremne situacije. Takođe, mislim da sam pomalo adrenalinski zavisnik…
Rođeni ste u Luizijani, trenutno živite u Njujorku, ali često idete na Bahame da posetite porodicu. Koga imate na Bahamima i kakav je život na ostrvu?
Moja mama je jedina iz porodice koja je trajno napustila Bahame, tako da veliki deo moje porodice i dalje živi tamo! Imam dvadesetak tetaka i ujaka, oko dvadesetak rođaka i nekoliko pratetaka i ujaka koji žive između dva ostrva. Život na Androsu, ostrvu sa kojeg je moja mama, je veoma spor i predvidiv. Svi se međusobno poznaju i ljudi se ne plaše života. Osim porodice, nedostaje mi netaknuta lepota tamošnje prirode. Mnogo je manje turista nego na drugim ostrvima, postoje kilometri praznih plaža i plavih dubokih uvala idealnih za istraživanje.
Koliko znate o Srbiji u kojoj je objavljena Vaša knjiga Gambit lopova?
Bojim se da o Srbiji ne znam koliko bih želela, osim da je u Evropi. Volela bih da posetim vašu zemlju jednog dana, i možda, potpišem neke srpske primerke moje knjige Gambit lopova.
Intervju je objavljen u Novom magazinu, 2024.
