Nije neobično da pisci romana za odrasle „avanture radi” napišu jednu ili više knjiga za decu. Obratni put – da dečji pisac napiše knjigu za odrasle – mnogo je ređi. Još manje je situacija da ta knjiga postane bestseler. Upravo to se dogodilo britanskoj autorki Maz Evans, čije su knjige prevedene na više od 30 jezika širom sveta.
Iako je literarni establišment svrstava, uglavnom, među autore za decu, Maz Evans ostavlja svoj trag u literaturi za odrasle, a oni koji su već imali priliku da pročitaju njen roman Samo preko mene mrtve, koji je nedavno u Srbiji objavilo Vulkan izdavaštvo, u prevodu Vladana Stojanovića, znaju i zašto. Ova knjiga, strogo uzevši, može se svrstati u žanr misterije, ali istovremeno pruža odgovore na neka od ključnih pitanja ljudskog postojanja, poput tuge, prolaznosti ili iskupljenja…
Maz Evans otkriva kako je nastala priča koju je ispisala u romanu Samo preko mene mrtve, priznaje da su joj se mnoge stvari u karijeri desile slučajno i otkriva da je, za nju, mnogo teže pisati knjige za decu nego za odrasle.
Od Vaše prve knjige Ko je pustio bogove napolje, stekli ste status autora bestselera. Vaše knjige su objavljene u više od pola miliona primeraka i prevedene u više od 30 zemalja sveta. Nominovani ste za 30 nagrada, uključujući i Karnegijevu medalju. Šta takav uspeh donosi piscu na početku književne karijere, a šta za Vas znači danas?
Veoma ste ljubazni, ali kada ovako nabrojite činite da moja karijera zvuči mnogo impresivnije nego što zaista jeste! Imala sam veliku sreću što je moja prva knjiga dobro prošla. To mi je otvorilo mnoga vrata. Ali svaka knjiga je posebno putovanje i nikad se ne zna kako će proći. Izdavaštvo je radoznala zver. Jedino što ja u svemu tome mogu da kontrolišem jeste kvalitet posla koji radim, pa se trudim da se fokusiram na to.
U knjizi Samo preko mene mrtve, koja je nedavno izašla u Srbiji, odabrali ste vrlo neobičan narativni pristup. Naime, doktorka Mirijam Prajs treba da dokaže da je ubijena, inače će narednih 50 godina morati da provede u predvorju podzemlja. Kako ste došli na ideju da ovako postavite priču u romanu?
Tekst koji je sada pred vama kao roman je prvobitno bio TV scenario. Napisala sam ga pre mnogo godina, ali nisam uspela da realizujem tu TV emisiju. Zato sam ga tokom pandemije adaptirala u roman. Jednostavno mi se dopala ideja da neko mora da reši svoje ubistvo, i to ne zato što je bio dobra osoba, već zato što je bio prilično užasan. To je značilo da je bilo ko mogao da ubije Mirijam. I nisam sigurna da bih okrivila bilo koga od njih! Volim da pišem o Mirijam. Veoma je nevaljala, ali je takođe i veoma zabavna.
Vaš roman je pun humora i urnebesnih situacija, ali se dotičete i ozbiljnih tema kao što su tuga, zavisnost, žaljenje i iskupljenje. U suštini, knjiga ispituje pitanje života i smrti. Kakav je Vaš stav o ovim najvažnijim pitanjima ljudske egzistencije? Da li i lično verujete u raj, pakao, reinkarnaciju...?
Spoj srca i humora je osnova mojih knjiga za decu i bilo je zaista zabavno preneti ga u prostor za odrasle. A odgovor na vaše pitanje je jednostavan – ne znam da li i šta se dešava sa nama izvan ovog života, pa ću pokušati da budem pristojna osoba dok sam ovde. To je jedino izvesno. Sada sam ovde i mogu da biram kako da komuniciram sa svojim bližnjima. Mislim da je to najbolje što mogu da uradim.
Pisali ste i knjige za decu, odakle interesovanje za tu vrstu književnosti?
Kao i većina stvari u mojoj karijeri to je bio, da tako kažem, sticaj okolnosti. Imala sam ideju pre nekoliko godina za knjigu o dečaku koji doživljava komične avanture sa bogovima grčke mitologije. Od te ideje je i nastala knjiga Ko je pustio bogove napolje. Nikada mi nije bila namera da postanem dečji autor, ali sam izuzetno srećna što jesam! I reći ću i to da je knjige za decu mnogo teže pisati nego knjige za odrasle.
Karijeru ste počeli kao novinar u Dejli telegrafu i Tajms TV magazinu. Koliko Vam je to koristilo u Vašem književnom radu?
Novinarstvo vas brzo nauči da pišete što kraće i informativnije, što može biti od velike pomoći. Ali, isto tako ume da odmogne kada pokušavate da budete deskriptivni. Moja glavna lekcija je bila da naučim kako da prihvatim kritiku i poboljšam svoje pisanje, a da prestanem da se previše vezujem za bilo koju određenu reč, jer su sve zamenjive.
Čak i sada, kada ste autor bestselera, voljni ste da svoje stavove o raznim temama, od roditeljstva do politike, u emisiji koju radite delite sa slušaocima Bi-Bi-Sija. Šta Vas motiviše?
Samo ogromna ljubav prema onome što radim. Ako volite ono što radite, zapravo, nećete ni dana raditi u životu…
Jasno je da se svet dramatično promenio poslednjih decenija. Kako vidite ovaj trenutak i koja su Vaša glavna očekivanja od budućnosti što nas čeka?
Jedan od razloga što volim da radim sa decom jeste to što mi daju veliku nadu u budućnost. Deca poseduju empatiju i urođenu ljubaznost koja može nedostajati odraslima. Snažno verujem da će oni srediti veliki deo nereda u ovom svetu. Ali i mi odrasli možemo da učinimo svoje. Kada bismo više slušali i mnogo manje vikali, mislim da bi ovaj svet bio daleko bolje mesto.
Intervju je objavljen u Politici, 2024.
