Odmah nakon Beogradskog sajma knjiga, na kome je Vulkan izdavaštvo predstavilo veliki broj hit naslova svetskih i domaćih autora, u knjižarama Vulkan širom Srbije, kao i na sajtovima knjižara Vulkan i Vulkan izdavaštva, pojavila se nova knjiga Davida Lagerkranca – Obscuritas.
Novi roman ovog švedskog bestseler pisca, inače autora tri nastavka serijala Milenijum, uzbudljiv je triler koji čitaoca vodi u najmračnije dubine ljudskog uma. U središtu priče, smeštene u leto 2003. godine u vreme američkog napada na Irak, nalazi se ubistvo fudbalskog sudije avganistanskog porekla u Stokholmu. Za ubistvo je osumnjičen i uhapšen Đuzepe Kosta, čovek preke naravi, otac jednog od igrača, a Hans Reke, slavni psiholog i svetski poznati stručnjak za tehnike ispitivanja, uspeva da ga oslobodi optužbi. Kosta je na slobodi, a policija ostaje praznih ruku. Samo Mikaela Vargas, mlada policajka neobične prošlosti, ne želi da odustane od slučaja. Ambiciozna Mikaela i tragični genije Hans, svako na svoj način, u krešendu napetosti i neočekivanih preokreta pokušavaju da „spasu“ svoje istine, a čitalac se sve vreme pita ko će spasti njih.
Vrednost Lagerkrancove nove knjige leži i u tome što je radnja romana Obscuritas inspirisana stvarnim događajima, otkriva u razgovoru za publiku u Srbiji sam autor. „Ovoga puta me je posebno fascinirala jedna kontradiktornost u Avganistanu, tačnije to što se fudbal igrao na istom terenu gde su obavljana pogubljenja i sakaćenja. Takođe, veliki utisak na mene ostavio je i podatak da je u ovoj zemlji zabranjena muzika“, kaže Lagerkranc, inače dugogodišnji novinar crne hronike, poznat po mnogim humanim delima.
Jedan od lajtmotiva Vaše knjige je odnos prema migrantima. Znamo da je značajan broj izbeglica sa Bliskog istoka stigao i u Švedsku. Da li su se prilagodili novoj kulturi i kakav je njihov položaj u švedskom društvu?
Švedsku je zadesio ogroman imigracioni talas 2015. i to je uticalo na zemlju na mnogo načina. U godinama nakon toga nismo uspeli da integrišemo imigrante, a politička atmosfera se veoma brzo menjala rastom popularnosti i snage ekstremno desničarske stranke. Sada imamo stranku ekstremnog desnog krila na vladajućoj poziciji, a Švedska se najčešće u svetskim vestima pominje zbog velikog broja okršaja vatrenim oružjem. Ne može se dokazati nikakva korelacija između imigracionog talasa iz 2015. godine i današnje situacije, ali je ekstremna desnica koristi kao argument, što veoma utiče na tokove političkog dijaloga.
Jedan od motiva knjige je terorizam i lov CIA na teroriste nakon napada na kule „bliznakinje“ 11. septembra 2001. Kako su ovi događaji uticali na Vas lično i koliko su, po Vašem mišljenju, promenili svet?
Naravno, svet se promenio posle 11. septembra, ali je pitanje šta ga je promenilo. Možda ne sam čin terora, već reakcija na njega. SAD su pokrenule dva rata i takođe su delovale protiv svojih pravnih principa. Ovo je slomilo Bliski istok na mnogo načina. Mislim da bez rata u Iraku ne bi bilo Islamske države, a bez Islamske države ne bismo imali katastrofu u Siriji. Posle hladnog rata postojala je nada, a posle 11. septembra svet se ujedinio protiv terora. Međutim, tu nadu su srušili ratovi i mržnja prema Zapadu koju su oni izazvali.
Dugo ste radili kao novinar i bavili se zločinima. Da li ste ta iskustva koristili u knjizi?
Svakako. Godine izveštavanja za crnu hroniku promenile su moj život i okrenule ga u novom pravcu. Pre toga sam sebe doživljavao kao intelektualca koji radi u oblasti filozofije ili istorije književnosti, ali sam posle godina izveštavanja o kriminalu postao drugačija osoba. Shvatio sam važnost detalja i naučio da zločin seče društvo kao nož i razotkriva njegove rane. To je ono što me je najviše fasciniralo.
Autor ste četvrtog, petog i šestog nastavka serijala Milenijum, koji je postao planetarni hit. Skandinavska književnost postala je prepoznatljiva po sjajnim detektivskim romanima. Kako objašnjavate taj fenomen?
Moglo bi se reći da je logično da kada se u određenom žanru u nekoj zemlji pojavi jedan uspešan autor, to inspiriše druge autore da ga prate. Sličan princip važi i u drugim oblastima. Posle Bjerna Borga, Švedska je dala mnogo uspešnih tenisera.
Iz medijskih napisa mogli smo saznati da ste donirali 100 000 evra fondaciji koja se bavi edukacijom čitalaca među decom i mladima, kao i 50 000 evra fondaciji koja obučava istraživačke novinare u Švedskoj. Šta Vas motiviše da na taj način podržavate ljubav prema knjigama i profesionalno novinarstvo?
Pisanje knjige o Zlatanu Ibrahimoviću mi je donelo mnogo do tada nepoznatih iskustava i uvida. Pre svega zato što sam shvatio da sam, odnosno da smo mi doprli do čitalaca koji nikada ranije nisu bili ni blizu knjige ili biblioteke. Čitanje je važno za upoznavanje jezika, integraciju u društvo i demokratiju. Za mene je bilo prirodno da doniram deo onoga što sam zaradio organizaciji koja podržava čitanje. Posebno kod mladih. U 2016. godini, sa Bregzitom i Trampovom erom, došlo je do porasta lažnih vesti u medijima. Bilo ih je svuda, dolazile su i iz Rusije, ali i iz pokreta ekstremne desnice. U takvim okolnostima novinarstvo je posebno važno, jer je ono bilo i ostaje okosnica demokratije. Bez istraživačkog novinarstva ne bi bilo demokratije. Za mene je to ključno i nastaviću da podržavam profesionalno, istraživačko novinarstvo.
Kakve asocijacije imate na Srbiju? Šta znate o našoj zemlji i narodu?
Nažalost, za mnoge je ta asocijacija i dalje rat u bivšoj Jugoslaviji. Imam mnogo bliskih prijatelja iz svih krajeva bivše Jugoslavije koji su došli u Švedsku tokom rata. Takođe, bio sam u Beogradu i veoma mi se dopao. Voleo bih da dođem ponovo!
